Snovi i realnost

Prvi put pisem

ziviziot | 16 Jul, 2018 01:40

Cao.Imam 23 godine i po prvi put pisem blog,ili kako god vec.Savremeni dnevnik.

Cesto sam razmisljao kako da pocnem sa pisanjem,priznajem,film me je naterao.

Pokusavam da razbistrim svoje misli,da po prvi put shvatim sta volim da radim,sta zelim da napravim od zivota,ali mi bas ne ide za rukom.Sa mnogo stvari sam nezadovaljan.Finansijskim,porodicnim statusom,statusom sebe u drustvu.Hocu da uspem sredim svoje mislii,i da pocnem da zivim.Dobro,nacinili smo taj prvi korak.Posto nemam sta drugo,obecavam da cu biti iskren sa sobom.

Pola 9,zavrsavam svoju cigaretu,cekajuci drugara da se spremi za grad,nista novo u mom zivotu,ako sam u necemu redovan,to je u izlascima,ovoga puta je drugacije,prvi put u Mionici,daleko smo od kuce,oko 300km,uporno trazeci mir na nekom drugom mestu,ne u sebi.Mozda mi ipak pomogne sto sam u banji,dovoljno sam,dovoljno prepusten mislima.Pre nekoliko meseci dobio sam najvecu bitku u svom zivotu,operisao sam kicmu,sa kojom imam problema,kako kazu lekari od svoje 12 godine,kad je pocela da se krivi,imao sam bolove imao sam problema sa samopouzdanjem,sve to polako nestaje,cak sam sebi u prethodnih nedelju dana nekoliko put i bio lep.I posto ne znam redosled,ili neki red kako sve ovo pise,pisacu svoje misli nasumicno,kako mi se motaju po glavi.Jedna od njih jeste moja bivsa devojka.Ukratko da vam objasnim,bilo je to najlepsih godinu dana u mom zivotu.I dalje je prelepa i cesto mislim na nju.Sreo sam je u gradu,bila je sa novim deckom,sa kojim uskoro putuje na more,iako se svima cini da smo zavrsili jedno sa drugim,nastavili smo da se vidjamo ali ovoga puta tajno.Poprilicno sam srecan bio sto sam se ispricao iskreno sa njom nakon nekog vremena i sve je tu ostalo nekako nedovrseno.Nije bilo ruznih reci,nije bilo rasprava i svadja,nije bilo lazi,samo ljubav.Nesto sto nam je izostalo,kad je je bilo najpotrebnije,i opet ona se vraca njemu,ja ostajem sam i to je nesto sto zelim da promenim kod sebe,kad sam sam ja povredjujem sebe.

Da budem iskren,mislim da sam iskoriscen ponovo iako me ona ubedjivala u suprotno.Ona je sa njim iako joj je kao sto kaze ne odgovara,i da nije srecna ona bi to promenila.Samo je iskoristila mene da bi mogla njega da zavoli.To nije moja cura,ne bi prevarila nekoga koga voli.

I neka zivi u lazi ako joj tako lakse,nego opet pitanje zasto ja mislim na nju? Zasto? Nisu lepe kao ona? Mozda samo zbog toga,kad bolje razmislim,ja sam taj koje je dao 200% sebe toj vezi,a ne ona,na kraju imam pravo da odlucim i da je zavrsim,nije se borila za mene i ne zasluzuje me.Prosto zelim da je zaboravim,ne zelim da kroz misli okrivljujem sebe za ono sto je propalo,nije uspelo,tacka.Neka bude srecna.Nastavicu kad se vratim iz grada,poprilicno se oslobodjeno osecam.

Evo me,sat iza ponoci,sve u svemu,nije bilo tako lose,posle nekoliko rakija i lepih devojaka,narocito konobarice,koje ponovo srecem i nekoliko razmenjenih osmeha i pogleda,ulepsalo mi je vece,iako sam joj jedan od mnogih prolaznika,koje verujem da srece,ostace mi jedna uspomena iz Mionice,a naravno i bata iz Leskovca koji prodaje najbolji rostilj,sve pohvale. Da,pomislio sam i na nju,ali samo jednom,mozda dva puta,kroz neku pesmu,koja me podseti,ostaje u senci izmamljenih osmeha.

Sledi prica o mom prijatelju,

Pre nekoliko dana me je naveo na razmisljanje sta radim i ko sam ja,nagrdio me je .Ja kao ja,nisam bio uvredjen,ali postao skrhan,recima koje nisam ocekiva od njega.Ali kritika u pravo vreme je bila dobra,da me podseti ko sam ja,hvala mu,mozda da nije bilo njega ne bi pisao ovako nesto.S obzirom da me je nagrdio,shvatio sam da je samo on taj koji ima problem,ali njemu ostaju samo reci,i dalje radi posao koji ne voli,i dalje gleda filmove koje ne voli,cita knjige i slusa muziku koju ne voli,zudi sa ljubavlju a plasi se iste,ali za to mu nisam ja kriv,i lose je postupio.Opet se vracam na poentu,ljudi vam ne oprastaju uspeh.Zove samo kad sam mu potreban,kad zeli da provede slobodno vreme,iskoriscava na druge stvari,ali to se desava kad si nekome dostupan 24/7.

Gde su sad ti prijatelji kad ih trebam? Nema ih,sebicni su.Gledaju ljude kao stvari,iskoriste te za svoje potrebe,svakako vise ne zasluzuju nista,kad pokazu zainterosavnost iskrenu,dobice paznju,ako nastave ovako,sve najbolje im zelim,hvala im sto su mi pokazili na greske,koje sam napravio nazivajuci ih svojim prijateljima.